МУЦАЊЕ

Муцање је поремећај говорне флуентности односно поремећај говорног ритма и темпа

Узроци:

-Говорно-језички развој ( у периоду између друге и четврте године живота настаје интензивнији развој говора- лексика, граматика, синтакса, семантика; у овом периоду се интензивније развија и моторика говорних органа што у великој мери ангажује нервни систем односно мозак...).

-Социо-емоционални развој (дете показује повећано интересовање за околину, самосталније је у кретању, жели већу слободу, мању зависност од мајке, жешће реагује на забране из околине...).

-Утицај средине (нпр. рођење новог члана у породици, болест и смештај детета у болницу, превише захтевни родитељи, свађе родитеља у присуству детета, неуједначени васпитни ставови у породици, развод родитеља, претрпљен велики страх, присилно преусмеравање леворукости, живот породице у изгнанству... ).

-Наслеђе ( у великој мери утиче на конституцију личности – осетљивост, осећајност, грађа и функција говорних органа...).

Учесталост:

-2% - 3% код деце

-1 % код одраслих особа

Муцање и узраст:

-На раном узрасту:

-Између 2–3 године живота

-Између 4-5 године живота

-Полазак у школу

-Пубертету

-Код одраслих

Муцање и пол

Чешће се јавља код дечака него код девојчица.

Наслеђе и муцање

У око 45% случајева муцање у ближој или даљој породици.

Симптоматске карактеристике

У говорно-језичком погледу – муцање представља недовољно течан говор због повремених или дуготрајних грчева који захватају респираторно-вербални мефанизам.

У соматско-физиолошком погледу – у великој мери зависи од интензитета муцања, а повећањем муцања повећава се тензија говорне мускулатуре и целог тела: долази до ремећења дисајног ритма, до несклада између дисања и фонације, до раскорака између фонаиције и артикулације, до кочења појединих покрета орргана за арткулацију, задржавања респирације и фонације, повећања тензије периферних гворних органа.Ове манифестације на говорним органима праћене су низом соматских симптом: појачан пулс, црвенило, знојење, забацивање главе, ширење зеница, колутање очима, затварање капака, ударање рукама по телу, ударање ногама о под...

У психичком погледу – особа која муца најчешће покушава да избегне говор услед чега сужава круг пријатеља и временом постаје интровертна. Дуготрајно муцање се може одразити на карактерне особине те особе: она је несигурна у себе, непоуздана у извршавању задатака, недостаје јој истрајност, борбеност, и спремност да се суочавају са већим задацима у животу...

У социјалном погледу може се рећи да је муцање друштвена болест јер се испољава само у вербалном контакту са другима.

Врсте муцања

-Физиолошко муцање – јавља се у периоду између друге и треће године, дете често застајкује у говору, ако се не реагује и скреће пажња детету, обично спонтно пролази.

-Примарно муцање – слично је физиолошком, али су застоји све израженији и чешћа су понављања гласова и слогова, дете и у овом случају није свесно свог неправилног начина говора, не напреже се у говору, нити га избегава.

-Секундарно – право муцање, карактрише се општом мишићном напетошћу, дете је свесно да муца, има страх од говора и појединих говорних ситуација, муцање је праћено покретима појединих делова тела,поремећајем дисања, фонације и изговора гласова.

-Акутно или нагло (абруптно) муцање јавља се као реокција на психичку или физичку трауму.

ШТА РОДИТЕЉИ МОГУ УЧИНИТИ ДА ДО МУЦАЊА НЕ ДОЂЕ ?

Детету је потребно да расте и развија се у складној породичној атмосфери, без сукоба и вређање. Омогућите му то!

Претерана попустљивост може се одразити негативно на психофизички развој вашег детета. Поставите границе!

Стабилна дневна рутина одговара деци.Створите је у љеговом окружењу!

Када се збивања не поклапају са дневном рутином, а ваше дете је осетљиво на промене, припремите га за то!

Култура говора је јако битна ( док један говори остали слушају). Примените ово правило у вашој породици!

Ви сте говорни модел вашем детету. Будите добар говорни модел! Говорите течно, јасно, граматички исправно. Користите једноставне али садржајне реченице.

Говорном развоју вашег детета посветите пажњу. Читајте и причајте приче, разговарајте о прочитаном и доживљеном с дететом, учите песмиице, причице, постављајте пиитања, подстичите га да оно поставља питања.

Разговарајте лагано, опуштено, заинтересовано,стрпљиво са њим!

КАКО СЕ ПОНАШАТИ КАДА СЕ МУЦАЊЕ ПОЈАВИ

Успоставити биолошке ритмове прилагођене узрасту детета:

- У одређено време успављивати и будити дете

- Главне оброке узимати у одређено време

- Организовати дан детета тако да оно зна када може да се игра а када треба да извршава одређене дужности.

Водити рачуна о култури говора – говорите сталожено, немојте прекидати и упадати у реч једно другоме.

Контролишите своје понашање и понашање других особа у околини у односу на муцање детета:

- Стрпљиво сачекајте да дете каже оно што жели када замуца, не помажите му у говору ( не тражите да понови, не говорите уместо њега, не имитирајте његов начин говора)

- Обратите пажњу на оно што говори, а не како говори

- Створите му утисак да пред собом ма довољно времена за говор без обзира на говорне тешкоће и да га стрпљиво чекате

- Што мање тражите да говори, читајте му лагано веселе приче смиреним тоном и лаганим темпом

Не дозволите да стиче повластице због свог проблема, али га немојте ни кажавати.

Проналазите активности које дете може успешно да обави и реално похвалите његов труд и успех.

Усагласите васпитне ставове и доследно их спроводите.

Настојте да у породици створите атмосферу без журбе и напетости, бавите се дететом кроз заједничке активности.

Ако дете поставља питања о говорном проблему адекватно му објасните суштину муцања и мотивишите га за третман.

Активно се ангажујте као сарадници у терапији која треба да буде уклопљена у дневни жиот детета и породице.

КАДА ТРЕБА ДА СЕ ОБРАТИТЕ ЛОГОПЕДУ УКОЛИКО ПОСТОЈИ СУМЊА ДА ВАШЕ ДЕТЕ МУЦА?

-Дете је почело понављати све краћи елемент.

-Повећао се број понављања.

-Дете се „бори“ са речима, када понавља јако скаче висина гласа.

-Када понавља мења се структура речи, убацују се неки гласови у речи.

-Током говора су упечатљиви знаци напетости мишића лица, дете подиже рамена, гута ваздух, говор са прекида због грча у говорном апарату.